Иван Рајовић – Краљево, Србија

УПИТНИК

Седам је петарди доста

све остало је лоше

мој нобеле

зато бедуини пишу претећа писма

и шуњају се кроз њујоршки смог

да виде оркан у канти

вани ништа није у реду

верници дувају у ратничке трубе

убеђени да долази он

разроки зрикавац који жмирка

и чепрка прстом нос у платоновој пећини

антика тика-така

а тајац се епски клати у зениту

и тупи упитник на шупљем плочнику

пред шведском академијом

док мале ламе дефилују

поред стражарских бункера

на менхетну

у паради поноса.

ПУТОКАЗИ

Путокази ћуте

а раскршћа и ушћа сјакте

у сумпорној измаглици

и клизе низ ветрометину

карике ланаца нижем и жетоне бакарне

док не уђем у кућицу

ћука да укорим

а спокој рида у плућима нације

и задах коби

скида диктатору са усне

урота апатију пресахлог писца топи

под поткованим стопицама патриоте

које се ковитлају у витринама легата

добростојећих партијских апарат-чика

и насрћу на срчу пука

чудотворац душу има

ушуња ми се у живот

и седне под душек

на којем спирам мачје длаке са длана

подстакнут пророковим зевом

милозвучним

ретки су то тренуци

кад пожелим да се срећан попишам на ловор

или мак који каноне заумља казује

језиком козјим

док ужегли кармин армије једу

у рововима тајним

тад олистају липе

тузи склоне кнегињице сете

а очеви обигравају породилишта

у рађање синова да се осведоче

и шапућу

како је гнусно носити белутак у устима

и бомбаша самоубицу мамити

уњкавом молитвом жртве

док се кани да мину узида

у темељ дизниленда.

НАМИГУШЕ

Ветар надолази

ола ла

и нека га

нека чамотињу заталаса

нека сатанским снохватицама

гаче у чергама ибарских аласа

и пребира по спаљеним чекињама

опсенарских брадица

уосталом

и оркани шену

кад их сукрвицом окаде девице

па ведро опонашају дромбуље скелеџије

ка хадским стрмоглавима

не гледам их

да ми доживљај шездесетих

не ишчили из галерије умишта

а даму умазану шлагом мазим заумно

бивши хипици само прхну по пицеријама

и онда се цере

рецимо

кревеље у цвећарама

или лижу црвене трегере генсека

зар је то тековина aрарата

брате

и иницијација библијског стенограма

у опростаченој визији видилаца

из пешчаних таласа мртвог мора

питам лихвара под монетарном хипнозом

мизерија ти је то тебра

сомнабулни трип

каже ми ехо безгласа ниоткуд

и рије по препонама

на махове

превртљивом вером евнуха

у харему

чоколадних слаткиша

луша

и биполарних намигуша без диоптрије

у страначким ешелонима.

ГЛОГОВ РАМ

Нека ми кажу жонглери ума

ридам ли ја то

или у делиријуму

листам палимпсесте

тамничких брошура и

index librorum prohibitorum

новог светског поретка

бар да су бушне

ушате

или танке

али не

као наркоманкино дупенце

на литургији

пропаганда омекша кремену кошуљицу

пунокрвног поскока у панталонама

и кредом прецрта

лигње и трипице са сиром у јеловнику

у умноженим самицама

онанија капицу поједе сужњу

олиже зупце бројача

недогођених датума

оњуши забрањени летак

утученог патриоте

и тихостих пусти у арену

тако да акорд корала

ламент кукавца прелије у пој

а кад се то зна

онда је и ницање цинизам заметка

зато што мемла скрнави варке

тајне нероткиња по бањским буџацима

и воњ роткви прозуклих

на породичним теревенкама клатежа

под напаћеним погледом

смркнутог светитеља

у глоговом раму.

НА ПОЗОРНИЦАМА ЕВРОПЕ

Kад мало боље размислим

схватим

у минутима има мака

у сатима траве

а камуфлажа зависника је метафора

баш као и кобац

којег сматрају симболом краљева

но манимо се тога

битно је да још нерођени

донори бауљају

по масним списима келта

шифру да декодирају генетску

и то је трач

као вест да се декрет креће ка ћелији

и стење чило под мишком тиранина

опонашајући јежа у жабокречини

урбаних митова

како ствари стоје

сигурно је само једно

мамац је у ждрелу мученика чемерног

а гоничи носе гонг

кастањете и вувузеле

и агностике пљескају по обрашчићима

па јурцају у збленуту литију

у томе је тајна опијености

револуцијама

и та заглушујућа навала

засићености улицканим маскотама

и злом натовареним шаптачима

на мобилним позорницама европе.

Иван Рајовић

БЕЛЕШКА О АУТОРУ: Иван Рајовић

        Иван Рајовић је рођен 14. септембра 1956. године у Ушћу код Kраљева. Пише поезију, прозу, песме за децу и бави се новинарством. Пре него што се, на неко време, повукао из јавног живота, био је уредник „Ибарских новости“ и РТВ Краљево и дописник „Наше Борбе“, листа „Данас“, „Српске речи“, и портала „Штајерске новице“ „Балкан“, „Диоген“, БКГ и „Конкретно“.

        Током демонстрација 1996-97. три месеца је водио протесте у Краљеву и уређивао тада опозиционе „Краљевачке новине“. Објављивао је прозу и поезију у водећим књижевним часописима, а заступљен је и у Антологији савременог српског песништва Новице Тадића. Песме су му превођене на белоруски, немачки, енглески, кинески и словеначки. Добитник је награде „Стражилово” за најбољу песничку књигу 1990. године и Октобарске награде Града Краљева. Члан је УКС и НУНС.

До сада је објавио:

– Kњиге поезије:

Пси ће владати светом (KОС, едиција Пегаз, Београд,

1982),

Пакт (Народна библиотека Kраљево, 1987),

Музеј воштаних фигура („Ново дело”, Београд, 1988),

Велика представа („Стражилово”, Нови Сад, 1990),

Биоскоп у провинцији (Kњижевни клуб Kраљево, 1992),

Kокета /Са Драганом Б. Ђоковићем/ („Апостроф”, Београд, 1997),

Песме („Просвета”, Београд, 2001).

Шапат са ивице света (“Алма”, Београд, 2008)

Слудњи дан Краљева ( „Пресинг, Младеновац, 2019)

Иза бране песме („Поетикум“, Краљево, 2020)

– Роман:

Узгајалиште клонова (“Глас-Србије”, Kраљево, 2015)

– Kњиге за децу:

Страшљиви лисац и друге песме („Научна књига”, Београд, 1994),

Витез слинавог носа („Сфаирос”, Београд, 1997).

– Kњиге документаристичке прозе:

Заједно пред Милутином („Публик прес”, Kраљево, 1997),

Четрдесет једна прича / Са Марком Славковићем/(„Ибарске новости”, Kраљево, 2001).

Забелешке из безумља („Хендикеп центар” и „Ибарске новости”, Kраљево , 2004). Аутор је текстова за две позоришне представе: ТХЕ Kраљевски чабаре и Витез слинавог носа.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *